"Ne moze im se oprostiti sto su sebi dopustili sva sredstva sto su u tom nedelu obrukali drzavu,ponizili birace i gradjane..."
Mozda ,ali pitanje je ko je tu izigran,iznenadjen i ponizen.To su oni koji su poverovali njihovom "europejstvu",i njihovom"patriotizmu" i dali im svoj glas,a za one koji nisu,takvo ponasanje od kompradorske "elite" nije nikakvo iznenadjenje,naprotiv potpuno je ocekivano.Naravno ima i onih i to podosta, koji su im, znajuci ih, upravo zbog toga dali svoj glas(druga Srbija),takvi nisu ponizeni,oni su odusevljeni.
Preporuke:
22
0
2
sreda, 21 septembar 2011 20:37
sima
Taj "jedini" nije nikoga ogovarao. Osim, ako autor Zivanov, ne smatra da je reci za nekoga da ne saradjuje, ogovaranje.
Preporuke:
21
3
3
sreda, 21 septembar 2011 21:57
Genoveva
Obradovala sam se da opet imamo tekst uvaženog gospodina Živanova. I mogu reći, bez ikakve ironije, da gospodin Živanov sve više postaje naš srpski Asanž.
Preporuke:
7
6
4
sreda, 21 septembar 2011 23:47
za "Simu"
Ne znam da li je "ogovarao" druge, ili nije, ali se, što je mnogo gore, vidi da je, kako kaže ambasador Polt, "mnogo puta obećavao da neće nikada praviti koaliciju sa radikalima". I kao što vidimo, održao je obećanje. Taj čovek je, nažalost, veliko razočarenje patritske Srbije.
Preporuke:
13
6
5
četvrtak, 22 septembar 2011 08:24
Laza
Taj sto je obecavao da nece da napravi koaliciju sa radikalima,i da je napravio,i da su neki od tih kao sto je ispalo doziveli "prosvetljenje",sta bi onda po tebi bilo sa tom koalicijom?
Preporuke:
8
3
6
četvrtak, 22 septembar 2011 10:14
Za Simu
Nije zabadava Volt Dizni ili neki njegov kolega napravio crtani film o Simi Kosmosu iz dalekog svemira. Toga o cemu vi govorite vise nema ni u crtanim filmovima, ni deca vise nisu toliko naivna kao sto su bila, i ona znaju za "jadac".
Preporuke:
10
0
7
četvrtak, 22 septembar 2011 15:14
M
„U njihovoj kockarskoj partiji ulog su državna dobra i državni interes, a eventuelna korist je egoistička i lična.”
Niko ne bi mogao da pobroji imena svih moćnih srpskih političara i sličnih eksponetata „elite” za koje ovaj sintetički sud autora teksta predstavlja opis kome se nema šta dodati ili oduzeti. Znali smo i videli kakvi su oni i pre Vikiliksa, ali su se tek preko Vikiliksa našli u poziciji kradljivca koji je poznat kao kradljivac, ali je ovoga puta snimljen i prikazan kako radi svoj „posao”. Autor izvanredno uočava tu razliku, taj kvalitativni skok u percepciji. Očiglednost bode oči više nego najčvršći zaključak. Takva su vremena, a možda i priroda većine ljudi.
Preporuke:
7
0
8
četvrtak, 22 septembar 2011 17:27
Odbrana i poslednji dani
Nevažne stvari nam je Asanž prosledio, a i da je prosledio nešto važnije ne verujem da bi za to neko odgovarao.
Preporuke:
4
1
9
petak, 23 septembar 2011 11:04
Vuk
U srpskoj istoriji postoji samo jedna veća sramota od ovoga što radi Boris Tačić sa svojom kamarilom – kada je kralj Milan Obrenović ponudio bečkom dvoru Srbiju u zamenu za jedno imanje u Austro-Ugarskoj. Beč je sa gnušanjem odbio tu ponudu.
Preporuke:
2
0
10
nedelja, 25 septembar 2011 00:06
Saša
Vuče, bilo bi po Srbiju odlično da si u pravu. Ali grešiš, i to mnogo. Ne u tome da je ova vlast katastrofalna, nego u tome što bi takva tvrdnja sve druge istovremeno lišila odgovornosti i krivice. Ova vlast je kao uragan, ali i druge se takođe bile elementarne nepogode...
Koštiničina je zemljotres, Đinđićeva je požar, Miloševićeva je poplava, Titova je kliѕište... treba li dalje da nabrajam?!?!
Ko će i kako će ih usporediti i premeriti kad je svaka za sebe bila najgora i najteža?
.jpg)
Mozda ,ali pitanje je ko je tu izigran,iznenadjen i ponizen.To su oni koji su poverovali njihovom "europejstvu",i njihovom"patriotizmu" i dali im svoj glas,a za one koji nisu,takvo ponasanje od kompradorske "elite" nije nikakvo iznenadjenje,naprotiv potpuno je ocekivano.Naravno ima i onih i to podosta, koji su im, znajuci ih, upravo zbog toga dali svoj glas(druga Srbija),takvi nisu ponizeni,oni su odusevljeni.
Niko ne bi mogao da pobroji imena svih moćnih srpskih političara i sličnih eksponetata „elite” za koje ovaj sintetički sud autora teksta predstavlja opis kome se nema šta dodati ili oduzeti. Znali smo i videli kakvi su oni i pre Vikiliksa, ali su se tek preko Vikiliksa našli u poziciji kradljivca koji je poznat kao kradljivac, ali je ovoga puta snimljen i prikazan kako radi svoj „posao”. Autor izvanredno uočava tu razliku, taj kvalitativni skok u percepciji. Očiglednost bode oči više nego najčvršći zaključak. Takva su vremena, a možda i priroda većine ljudi.
Koštiničina je zemljotres, Đinđićeva je požar, Miloševićeva je poplava, Titova je kliѕište... treba li dalje da nabrajam?!?!
Ko će i kako će ih usporediti i premeriti kad je svaka za sebe bila najgora i najteža?